Danas sam se pokušao popeti na planinu.
Dok sam se malo-pomalo penjao, osjetio sam se poraženim. Stoga sam se morao vratiti.
Danas sam se opet htio popeti na planinu, ali pala je noć, uhvatio me strah i vratio sam se.
Danas sam bio spreman popeti se na planinu, no bilo je jako vruće, pa sam odustao.
I danas sam se htio popeti na planinu, no imao sam toliko važnih stvari za napraviti. Tako sam oprao auto, pokosio travu i gledao važnu utakmicu.
Danas sam mislio popeti se na planinu, no zagledao sam se u nju i shvatio da nemam nikakve šanse.
Danas sam potpuno zaboravio na penjanje.
A onda je do mene došao prijatelj i rekao da se upravo vratio s penjanja na vrh planine.
– Kako si to uspio? – iznenađeno sam ga pitao.
Odgovorio mi je: – Već dugo sam sebi govorio da ću se uspeti na planinu, no bez napretka. Zamalo je umro moj san o dolasku na vrh. Izmišljao sam stotine razloga zbog kojih to ne mogu ostvariti. A onda sam, jednog dana, gledajući u planinu shvatio da će, ako ne pokušam ostvariti taj svoj san, svi moji snovi jednog dana na isti način umrijeti. Sljedećeg jutra počeo sam se penjati. Nije bilo lako i na trenutke sam poželio odustati. Korak po korak, koncentirao sam se na svoj cilj ne ispuštajući ga s vidika. Na kraju sam uspio, došao sam do vrha.
Ustao je.
– Sada moram poći – rekao je. – Sutra je novi dan za ispunjenje snova. Inače, što ti radiš sutra?
